Aćim Višnjić: Zatvorske cipele Đukanoviću u amanet

Od radikalskog prvaka u Crnoj Gori do rada na doktoratu o ustaničkoj poeziji Filipa Višnjića, po svoj prilici dalekog pretka, prošlo je skoro dve decenije života Aćima Višnjića. Od kada se razišao sa Vojislavom Šešeljom 1996, Aćim Višnjić je najčešće u žižu javnosti dopadao zbog jakih reči i srbovanja usred Milove Crne Gore.

Ovih dana vreme provodi po beogradskim bibliotekama pripremajući odbranu doktorske teze pod radnim naslovom: „Nacionalna katarza u ustaničkoj poeziji Filipa Višnjića i u dramama Sime Milutinovića Sarajlije“. Više od ove filološke teme zanimao nas je Višnjićev osvrt na nekadašnje bliske partijske saborce i istomišljenike, a sada ključne ljude u Srbiji, predsednika države i vicepremijera Tome Nikolića i Aleksandra Vučića.

Kako gledate na nagli ideološki i politički zaokret Nikolića i Vučića?

• Sa Tomom i Vučićem nikada nisam imao nikakvu lošu relaciju. Naprotiv, bili smo izuzetni prijatelji. Kod Vučića u Jurija Gagarina sam prespavao znatan broj noći zato što su me tada čuvali od pretećih atentanta…

Prepoznajete li u sadašnjem Vučiću onog koji vam je vrata svog doma otvarao da bi vas zaštitio?

• Da vam kažem, ja sam 20 godina bez posla, rasturili su mi porodicu. Imam tri momka. Bukvalno smo na ulici. Obratio sam se i Vučiću i gospodinu Nikoliću odmah kada su izabrani na sadašnje državne pozicije, sa apsolutnim uverenjem da će mi naći neki angažman da zaradim za egzistenciju svoje porodice. Međutim, nisu mi do dana današnjeg odgovorili. Naš narod kaže – upoznaćeš čoveka kada dođe na vlast ili se obogati.

Ako se izmaknete od tog ličnog odnosa, kako ocenjujete njihovu transformaciju od rusofila i nacionalista do zagovornika EU i po cenu Kosova?

• Videćemo da li je baš tako. Konac delo krasi. Već godinama se ne bavim dnevnom politikom, ali razumem vaše pitanje. Kao i svaki Srbin smatram da je Kosovo duša naše duše i da ako ga izgubimo neće ni nas biti. Iskreno, očekivao sam da će do tog preokreta doći. Politika je stvar mogućeg, ali da li su oni izabrali baš najbolji put, to je drugo pitanje. Ne mislim da je ovo najbolji, ali jeste jedan od puteva. U svakom slučaju ostala nam je samo nada da će SNS zadržati čvrstu vezu sa Rusijom. Onda sam siguran da Kosovo nećemo izgubiti. Ako oni slučajno zaborave na Rusiju i ako se priklone Zapadu gotovo je! Onda nam sleduje i najcrnja prognoza da se ostatak Srbije neće zadržati u sadašnjim granicama. Čerupaće nas malo pomalo.

Šta je bio uzrok vašeg raskida sa Šešeljom sredinom devedesetih?

• Prvo, za njega kao čoveka mogu da kažem sve najbolje. Znam, naravno, šta kaže politička doktrina, da se ide u koaliciju čak i sa ljutim protivnicima samo da bi se došlo do cilja. Međutim, uz neke druge stvari koje je prethodno učinio, recimo skidanje krune sa orlova, pa su nas prozvali „ćelavi radikali“, preko isključenja četničkog pokreta, žestokih junaka sa ratišta, koji nisu napravili nikakav zločin i niko od njih nije završio u Hagu, čašu žuči je prelila koalicija sa Mirom Marković. Tada sam napustio radikale i osnovao Otadžbinsku stranku u Crnoj Gori.

Kako gledate na njegov pritvor koji traje već 11. godinu, a da nije doneta ni prvostepena presuda?

• To je još jedan dokaz sumraka savremene civilizacije. Reč je o antisrpskom sudu. Zamislite vi da su Srbi zarobljenim vojnicima i civilima vadili srce, bubrege i ostale organe i prodavali ih, pa bacili bi na nas atomsku bombu. A Zapad na ove zločine Albanaca ćuti, osim izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, kome svaka čast. Molim se za Šešeljevo zdravlje, ali priznajem da sam skeptik da će se vratiti iz Haškog kazamata.

Oni drugi

„Meni kao stopostotnom Srbinu iz Crne Gore, jer zavičaj je jedno, a nacija, jezik i kultura su nešto drugo, teško pada kad na nas naši Srbi iz Srbije gledaju kao na ‘one druge’. Mi smo tako dupli stradalnici, stradamo od Đukanovića i njegovog režima, a onda nam bratska reč sumnje iz Beograda produbljuje tu ranu“, kaže Višnjić.

Kao pesnik kako objašnjavate da sadašnji crnogorski režim tako uspešno gasi srpski jezik u Crnoj Gori?

• Na poslednjem popisu se 64 odsto građana Crne Gore izjasnilo da govori srpskim jezikom. I, šta se desilo?! Oni su sada stvorili nekakav crnogorski jezik koji niko ne poznaje. To je suludo! Govorim više reči sa novim slovima od Đukanovića. Ne može biti nikakva crnogorska jezička specijalnost dva slova, kada ih mi Srbi govorimo. Upravo smo mi Srbi u Crnoj Gori pravi Crnogorci, a oni su odrod. Oni su Crvengorci.

Osim Srbiji, čini se da Đukanovićeva Crna Gora okreće leđa i Rusiji?

• Otimanje Crne Gore od Rusije je stara priča. To je deo tog istočnog pitanja. Izlazak pravoslavnih Rusa na more, na topli Jadran živa je rana Zapada. To nikada neće oprostiti. Malo je poznato da su zapadnjaci granicu između Istoka i Zapada odredili Drinom, Lovćenom i Bokom Kotorskom. Nas u zapadnim izvorima zovu „mali Rusi“ i ti „mali Rusi“ ima da nestanu. Zato treba naći vladara-kriminalca i od Crne Gore stvoriti banana državu. To je danas Montenegro ili Duklja. Kada je nasilnim putem realizovan referendum za nezavisnost Crne Gore sva su zvona na rimokatoličkim crkvama u Crnoj Gori zvonila. Crna Gora tako je prvi put u svojoj istoriji pokorena.

Neki prognoziraju da je samo pitanje vremena kad će Crna Gora pristupiti NATO-u.

• U jednom javnom nastupu predsednik Putin je rekao da će učiniti sve da spreči ulazak Crne Gore u NATO. Rusija je otvoreno od Đukanovića tražila da svoju flotu stacionira na njenoj obali, što je i najprirodnije. Đukanović je posle toga tražio da ga Putin primi i ovaj ga je odbio. Onih 64 odsto koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom sigurno neće u NATO i ako se to bude ignorisalo bojim se oštrih sukoba unutar crnogorskog društva.

Pre dve i po godine ste dobili batine u Budvi?

• U jednom budvanskom lokalu skandirao sam vaterpolo reprezentaciji Srbije i ubrzo zatim dobio batine. Dobio sam potres mozga, probijena mi je bubna opna i od tada slabo čujem, a tri meseca se uspostavljala moja ravnoteža. Onda sam kažnjen sa 600 evra zbog remećenja javnog reda i mira.

Kako ste preživeli zatvor u Spužu?

• Našao sam se na optuženičkoj klupi u oktobru 1994. godine zato što sam, prema optužnici osnovnog javnog tužioca u Podgorici, „javno izložio poruzi Vladu i predsednika Vlade Crne Gore“ i izvršio krivično delo povrede ugleda Republike Crne Gore tako što sam govorio: „Vlada lupeža“ i da vladaju kriminalci. Posle tri dana suđenja osuđen sam na pet meseci zatvora. Po izlasku sa robije u Spužu sam svoje zatvorske cipele ostavio stražarima da čuvaju za Mila Đukanovića.

Pleme čuvenog guslara

Aćim Višnjić je došao do podatka da potiče iz istog plemena iz kojeg je i čuveni narodni pesnik i guslar Filip Višnjić. Kaže da su im koreni, kao i većini Srba na Kosovu i da postoje neki podaci da su u srodstvu sa Banović Strahinjom, te da prezime Višnjić vuku od Višnje, sestre čuvenog srpskog junaka.

Rođen je u Višnjica Dolu kod Nikšića 1952. godine. Filozofski fakultet je završio u Novom Sadu, magistrirao u Zagrebu, a sada doktorsku tezu brani na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Bio je šef radikala u Crnoj Gori i poslanik SRS-a 90-ih, a kao kritičar Đukanovića pet meseci proveo je u zatvoru u Spužu. Nadmetao se 1997. za predsednika Crne Gore ispred svoje novoosnovane Otadžbinske stranke. Politički se pasivizirao pošto ga neke stranke u opozicionom bloku Demokratski front nisu prihvatile.