Божићна пшеница сије се на данашњи дан: Традиционални обичај за добру годину

Фото: Shutterstock
Рођење Исуса Христа је празник који се прославља са породицом у дому, као и одласком на црквена богослужења. Уз све обичаје, окупљање цијеле породице око богате трпезе је централни догађај.
Обавезно се пали кандило и ломи се чесница. Али, на столу је још један од великих симбола најрадоснијег хришћанског празника – божићно жито.
У многим изворима спомињу се два датума као погодна за сијање божићне пшенице – један је празник Светог Николе, 19. децембра, а други дан Свете Варваре – 17. децембра. Код католика 13. децембра, божићна пшеница се сије на дан Свете Луције.
Сјетва пшенице на дан Свете Варваре повезује се са обичајем кувања „варице“ од разних житарица, на тај дан, јела које се једе следећег дана. У „варици“ се кувају кукуруз, пшеница, пасуљ, грашак – углавном зрнасти плодови, који се кувају на лаганој ватри. Јело се, такође, зове и „савица“, јер се једе сутрадан, на празник преподобног Саве освећеног.
Без обзира на то да ли ћете се одлучити да посијете жито на један или други празник, важно је да до Божића жито буде бујно и зелено.
За сјетву вам је потребна шака пшенице и тањир или посуда у коју ћете је посијати.
У плитку посуду ставите земљу, па на њу поређајте пшеницу, која је стајала у води преко ноћи. Одозго прекријте зрна са још мало земље, коју ћете свакодневно квасити, односно прскати водом на собној температури. Пшенична зрна се могу ставити и без земље. Само се распореде по дну посуде, тако да је у потпуности прекрију.