Ћаловић: Криминализовати незаконито богаћење функционера
Мрежа за афирмацију невладиног сектора МАНС ће предложити Скупштини Црне Горе да усвоји Измјене и допуне Кривичног законика којим се криминализује незаконито богаћење јавних функционера, у складу са Конвенцијом Уједињених нација за борбу против корупције коју је Црна Гора ратификовала, као и препорукама Европске комисије, Сједињених Америчких Држава и међународних експерата, најавила је директорица ове НВО Вања Ћаловић.
“Случај тајног швајцарског рачуна супруге Светозара Маровића је поново актуелизовао питање криминализовања незаконитог богаћења јавних функционера, што је препоручила и Европска комисија у последњем Извјештају о напретку Црне Горе. У току израде новог Закона о борби против корупције, САД су доставиле званичне коментаре којим су предложиле да се у тај Закон укључи и криминализација незаконитог богаћења јавних функционера, али је тај предлог одбијен без било каквог ваљаног образложења”, казала је Ћаловић.
Она подсјећа да Конвенција УН за борбу против корупције, коју је Црна Гора ратификовала још 2006. године, у члану 20 препоручује државама потписницама да размотре могућност “усвајања законских и других мјера које могу бити потребне како би се утврдило као кривично дјело, када се почини намјерно, незаконито богаћење, то јест знатно увећање добара јавног функционера које он не може разумно објаснити, с обзиром на његов легални доходак”.
“Незаконито богаћење је до сада криминализовано у чак 44 земље које су ратификовале ову Конвенцију, а конкретни случајеви показују да је то довело до знатно бољих резултата у борби против корупције. Међународни експерт Руперт Вининг, који је годинама радио као британски државни тужилац, је још 2012. године препоручио Влади криминализацију незаконитог богаћења кроз измјене и допуне Кривичног законика, јер је сматрадо да би то допринијело борби против корупције у Црној Гори и ефикаснијем доказивању тих случајева од стране тужилаштва”, истакла је Ћаловић.
Како је додала, након детаљне анализе црногорског законодавства и релевантних уставних норми, као и нивоа корупције у Ценој Гори, експерт је оцијенио да “постоји јак разлог за увођење незаконитог богаћења”, и закључио да правни оквир дозвољава укључивање незаконитог богаћења у домаће законодавство, односно да одлука о криминализацији незаконитог богаћења “за власти примарно значи политички избор, а не техничку одлуку правне компатибилности”.
“Другим ријечима, експерт је констатовао да криминализација незаконитог богаћења јавних функционера зависи искључиво од политичке воље власти да обезбиједи конкретне резултате у области борбе против корупције”, истиче Ћаловић.
