ИН4С

ИН4С портал

Храна фараона: Научници направили хљеб и пиво од прије 4.000 година

1 min read
Један археолог - египтолог, један биолог и стручњак за припремање јела са квасцем удружили су се да би тестирали да ли је још употребљив квасац који су пронашли на дну посуда у којима су била јела и пива стара 4.000 година, из времена средњег царства у древном Египту.

Илустрација (Фото: Depositphotos/paulgrecaud)

Један археолог – египтолог, један биолог и стручњак за припремање јела са квасцем удружили су се да би тестирали да ли је још употребљив квасац који су пронашли на дну посуда у којима су била јела и пива стара 4.000 година, из времена средњег царства у древном Египту.

Испоставило се да квасац може да хибернира скоро бесконачно, јер чим је био активиран поново је почео да се размножава.

Наиме, квасац је једноћелијска гљива која не губи своја својства ни када се осуши. То је већ испробала археолог Серена Лав на Универзитета из Квинсленда, која је са квасцем сакупљеним са дна посуда нађених у гробницама Египћана, користећи рецепте које је нашла међу пергаментима са хијероглифима, добила чак неколико врста пива.

Она се сада прикључила пекару, који је поставио себи задатак да од квасца старог четири хиљаде година испече хљеб какав су вјероватно правили и јели древни Египћани.

Шимус Блекли је кренуо потрагу за остацима тијеста у посудама које су четири миленијума биле у гробницама да би покушао да активира квасац и да би испекао хљеб.

Блекли је обишао неколико америчких универзитета који имају музејске колекције египатских старина (Харвард, Унивезитет Бостона) да би од њих добио дозволу да скине танак слој квасца са дна посуда.

Затим је смислио неинвазивни метод да што мање оштети те скромне остатке квасца и да их не контаминира прљавшином која је пала преко њих.

Он је ињекцијом извукао квасац да га не би загадио плеснима и другим врстама гљива које би касније спријечиле да се квасац „пробуди“ и почне да се размножава.

Потребну влагу је обезбиједио влажном стерилном ватом и тако је обновљен живот квасца који је затим помијешао са једном врстом брашна које се добија од житарица какве су Египћани користили и наставио да поступа са добијеним тијестом као што се то данас ради у пекарама.

Чланови екипе су на крају пробали хљеб и констатовали да се може јести. Њихов следећи корак је, казао је Блекли, да се утврди прецизна старост квасца који је коришћен.

Експеримент и његови резултати описани су и објављени у најновијем двоброју стручног часописа Arheolodži  за новембар и децембар.

(Танјуг, Б92)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy