Mitropolit Amfilohije o spomeniku Titu: Nerazumno je veličati bratoubicu
1 min read
Mitropolit Amfilohije
Nerazumno je podizati spomenik bratoubici, poručio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, povodom odluke prvih ljudi Glavnog grada da nekadašnjem doživotnom predsjedniku SFRJ Josipu Brozu Titu podignu spomenik.
On je istakao da je Broz kao antifašista za poštovanje, kao i oni ljudi koji se borili kao partizani protiv okupatora, ali nije za poštovanje što su paralelno sa tim vršili bratoubistvo, ubijali najuglednije ljude da bi preuzeli vlast u svoje ruke.
„Bratoubici podizati spomenik u Podgorici koja je po njegovom nalogu, 80% sravnjena sa zemljom 1944. godine i 2000 žena i djece pobijeno, a samo 10-ak Njemaca koji su povlačili, oprostite, ali ja to ne mogu da razumijem. Ovo ponovno vraćanje onoga koji je pokrenuo krvavo bratoubilačko kolo u ovoj zemlji i šire je povampiravanje duha bratoubilaštva u Crnoj Gori. To ne donosi dobra nikome. Bilo bi pametnije da se sredstva namijenjena za podizanje spomenika daju sirotinji i prognanima sa Kosova i Metohije“, kazao je mitropolit Amfilohije.
„U savremenom čovječanstvu, uprkos Božijim zapovijestima, mnogo je mržnje i duha bratoubilačkog. Bratoubilaštvo se uvijek rađa iz bogoubilaštva. Onaj koji ubija u svome srcu i životu nebeskoga Oca, taj će prije ili kasnije ubiti i svoga zemaljskoga oca. Mi smo svjedoci toga, u vremenu Drugog svetskog rata i poslije njega, kad su djeca ubijali svoje očeve ovdje u Crnoj Gori, kad su ubijali svoje srodnike, braću, po nalogu tadašnje partije“, napomenuo je vladika.
Umjesto mitropolitu Joanikiju, spomenik se podiže njegovom ubici
Podsjetio je da je u vrijeme bratubilaštva, ubijeno 129 sveštenika Mitropolije crnogorske od kojih desetak za vrijeme okupacije, dok su svi ostali ubijeni od bratske ruke na čelu sa mitropolitom Joanikijem sveštenomučenikom.
„Umjesto njemu da se podiže u Podgorici spomenik, podiže se onome koji ga je ubio, koji je žrtvovao i njega i hiljade drugih širom Crne Gore! Nije dobro, i nije pametno, nije razumno. Ali što se tiče Crkve Božije, ona nosi svoj krst, kao što je nosila kroz vijekove i nosiće u buduća vremena, klanjajući se samo Bogu živome i Njemu jedinome služeći“, istakao je vladika.
Nije mi namera da se svestranije i detaljnije upuštam u opsežnu bibliografiju i literaturu u vezi bivšeg jugoslovenskog robovlasnika Josipa Broza Tita, krvavog diktatora po milosti Vatikana, poklonika sv. Gospe Fatimske, Papinog hadžije, Piligrinskog fratra, Malteškog viteza (Vidi: http://skk.srb/2017/03/10/tito-kanonik/), počasnog Kanonika crkve sv. Jeronima u Rimu, naci-fašističkog i ustaškog saradnika u toku Drugog sv. rata, koji je bio ekonmski uspešan u realizaciji marksističkog viška vrednosti, kada je morao prodati preko dva miliona svojih najboljih radnika i stručnjaka kapitalističkom zapadu, od kojih su na našu žalost velikim delom bili poniženi i obespravljeni Srbi (Vidi: „Tages anziger“, Zürich, Švajcarska od 30 marta 1971; Hrvatski tjednik “Danica”, Chicago, Illinois, U. S. A., 29. rujan/September 1971; Ante Jeric, “Svice”, No. 135, New York, U.S.A., 1971; Uroš Zonjić, Pod komandom vojvode Pavla Đurišića, Windsor, Ontario, Canada, 1990, str. 100; Finski političar – Josipu Brozu, “Sloboda”, Organ SNO u Amirici, br. od 9. septembara 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.; Vladimir Dedijer, Iza zaključanih vrata – Slučaj „Ilekove torbice“, „Duga“, Beograd, br. od jula-avgusta 1987).
Osobite veze Josipa Broza Tita, krvavog jugoslovenskog diktatora i robovlasnika sa gospođom Harisson Williams, kao i sa reakcionarnim zapadno-evropskim i američkim trijalističkim establišmentom daje nam povod, da Brozovu biografiju saberemo u jednu celinu i da o njemu konačno stvorimo izvesne zaključke.
Imajući u vidu jedan podatak koji je objavio Arthur Conte u svojoj knjizi “Yalta ou le portage du monde” (Postoji skraćeno i frizirano hrvatsko izdanje Conte-ove knjige “Jalta ili podela sveta”, koje je objavila “Matica Hrvatska” u Zagrebu 1968, u vreme Čehoslovačke krize i uoči Brozovog tzv. “Hrvatskog proljeća 1971, u kojem ovaj podatak nije objavljen, – m. n. ), gde stoji:
“Josip Broz, rečeni Tito, sin je hrvatskog seljaka, bivšeg narednika u Habzburškoj vojsci… Isto tako on zna dobro da se snađe u svojoj novoj situaciji. Nedavno se sa neverovatnom bezbrižnošću slikao u svečanoj maršalskoj uniformi na stepenicama crkve Sv. Petra u Rimu… Videli smo isto tako kako se ponaša na talijanskom ostrvu Kapriju, na jednom koktelu, koji je u njegovu čast priredila veoma bogata amerikanka, gospođa Harisson Williams… On je znao da sretne generala Donovana, pa i Čerčila… On često večera ili ide u lov s maršalom Toljbuhinom…” (Vidi: Vidi: Arthur Conte, Yalta ou le portage du monde – 11 fevrier 1945, Paris, France, 1964/74, str. 178-179).
Francuski tekst glasi:
“Josip Broz, dit Tito, fils d’un paysan croate, ancien sous-officier dans l’armee des Habsbourg… autant il sait evoluer tres naturellement dans sa nouvelle codition et c’est avek une extraordinaire aisance qu’il s’est fait recemment photographier, lors de son sejour a Rome, sur les martches de Saint-Pierre, en grand uniforme de marechal, entoure de gardes du corps brandissant des mitraillettes, ou qu’on l’a vu evoluer a Capri dans un cocktail servi en son honneur par la richissime americaine Mme Harisson Williams, en sa villa de reve. Il a su rencontrer le general Donovan, meme Churchill, d’egal a egal. Il a les meilleures vins et les plus beaux chevaux de la region, ill soupe souvent ou chasse avec le marechal Tolboukhine…” (Vidi: Arthur Conte, Yalta ou le portage du monde – 11 fevrier 1945, Paris, France, 1964/74, str. 178-179).
Samo što su prošle tri godine od dejstva anglo-američkih atomki koje su okončale Drugi svetski rat Josip Broz se razotkrio kao lakej zapadno-evropskih i američkih imperijalista, koju su mu pomogli moralno i materijalno da uspostavi antisrbski krvavi poredak u Jugoslaviji.
Od naročitog značaja su Ajzanhauverovi razgovori na mitingu sa izvesnim predstavnicima svemoćnog trijalističkog establišmenta u Sjedinjenim Američkim Državama koji je održan u Denveru 1952. godine, na kojem je doslovno rekao:
„Na kraju 1946. godine mi smo imali najveću vojnu silu koju je svet ikad upoznao. Mi smo bili u položaju da zahtevamo na tome da pravda bude zadovoljena za izvesne narode, posebno Baltičke, Poljake, i na Balkanu…“ (Vidi: Why Ike didn’t capture Berlin: An untold story, U.S. News & World Report, April 26, 1971 – „Zašto Ajk nije zauzeo Berlin…“).
Poznato je da su anglo-amerikanci u toku Drugog svetskog rata organizovali svoju špijunsku mrežu u Jugoslaviji i da su stvorili plan za dugoročnu politiku “Long Term Policy”, kao i to da je Broz poslat iz Pariza kao agent engleskog intelidžens servisa sa falsifikovanim kanadskim pasošem broj 32829, pod imenom naturalizovanog Kanađanina – Spiridon Mekas (Vidi: Stevenson, William. A man called intrepid – „Čovek zvani neustrašivi“, New York – London 1976).
Što se tiče Brozove povezanosti sa Hitlerovim ABVEROM godinama pre nacističke okupacije Jugoslavije, poznata je izjava čuvenog nemačkog obaveštajca Bernarda Emskottera na sudskom procesu u Hamburgu 1946. godine, koja doslovno glasi:
„Tito je bio naš agent. Zato je Otsek za Balkan, Ministarstva spoljnih poslova Trećeg Rajha, ubacio Tita Preko Švajcarske u Jugoslaviju. Naši stručnjaci smatrali su da se moraju aktivirati sve raspoložive snage protiv monarhista i srpske dinastije, snage na čijem se čelu docnije pojavio Mihailović…“ (Vidi: The Chicago Tribune, 6. June, 1946; The New York Evening Sun, 12. June, 1946).
Broz je bio i Pavelićev agent, koji se u leto 1941. godine prebacio u Beograd u Srbiju na zahtev Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, da pokrene tzv. „buržoasko-demokratsku“ revoluciju, koja je bila samo nagli prelaz u velikohrvatsku, intermariumsku, fabijansku i trockističko-boljševičku, o čemu nam svedoči između ostalih i predratni engleski diplomatski predstavnik u Zagrebu Stefan Klisold u svojoj knjizi “Whirlwind“, gde doslovno stoji:
“Kada je bila obrazovana Pavelićeva ‘Nezavisna Država Hrvatska’ u kojoj je pod bajonetama Italijana i Nemaca bila ustoličena ustaška vlast prišao je jednog dana Poglavniku šef javne sigurnosti ‘NDH’, Dido Kvaternik i rekao mu: ‘Ti se (Poglavniče) sećaš kako je Lenjin došao da podigne revoluciju u Rusiji. Nemci su ga propustili preko svoje zemlje u jednom blindiranom vagonu. Mi ne bismo mogli naći dragoceniji eksport za Srbiju od Tita. Srbi će imati da plaćaju za to sledećih dvadeset godina’… Pavelić je bio oduševljen i odmah je Kvaterniku dao upustva da se Tito prebaci u Srbiju…” ( Vidi: Stephen Clissold, Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power, London, England, 1949, str.99).
U jednoj noti iz rezolucije Informbiroa, koja je objavljena pod naslovom “Jugoslovenska kompartija pod vlašću ubica i špijuna”, između ostalog, stoji:
„Prelaz Titove klike ka fašizmu nije slučajan. On je izvršen po zapovesti njenih gospodara – angloameričkih imperijalista, čiji je najamnik ta klika već odavno, kako se to sada pokazalo…“ (Vidi: „Napred“, Organ Jugoslovenskih komunista polit-emigranata u NR Bugarskoj, Broj 12 (28) od 15.VII.1950).
Brozova Jugoslavija je zvanično postala deo zavojevačkog NATO-a pakta u toku 1950 godine, kada su anglo-američki imperijalisti uspostavili u Beogradu svoju vojnu misiju. Od tada je Brozova Jugoslavija imala isti status kao i ostali članovi zavojevačkog NATO-a pakta.
To je istakao između ostalih i bivši američki ambasador u Brozovoj Jugoslaviji Loren Silberman (Laurence Silberman) u jednoj studiji koju je objavio pod naslovom “Yugoslavia’s ‘old’ communism…” , – “STARI” KOMUNIZAM JUGOSLAVIJE…”, gde doslovno stoji:
“Tokom pedesetih godina, kao i u sledećoj deceniji, mi smo Titov režim snabdeli ogromnim količinama vojničke i ekonomske pomoći i davali mu neshvatljivu ali važnu političku podršku (“Throughot the 1950s, and into the next decade, we supplied Tito’s regime with enormous amounts of military and economic aid, as well as intagible but significant political support…”).
Iako je ta pomoć, tokom razvoja jugoslovenske privrede, postepeno bila ukidana, naša politika se ipak još uvek zasniva na zastareloj psihologiji, s obzirom na negativne posledice koje Jugoslavija ima na razne američke interese. Šta više, nema razloga da se veruje, kako bi insistiranje na recipročnosti u odnosima između Amerike i Jugoslavije odvelo ovu drugu u sovjetski blok. Naprotiv, nastavljanje jedne neodlučne politike prema Jugoslaviji verovatno će imati daleko opasnije posledice za sovjetsko-jugoslovenske odnose.
Godine 1948. svetski komunizam i sovjetska imperija bili su na istoj talasnoj dužini, pa je otpor sovjetskoj imperijalističkoj ekspanziji bio stvarno jedini spoljnopolitički cilj. Zato je naša blanko potpora Jugoslaviji, zemlji koja je težila da se oslobodi ispod ruskog jarma, bila nešto neizbežno. Međutim, neprestani uspon zapadnoevropskih komunističkih partija – koje, kao i Jugoslavija – brane strukturalnu i bar delimičnu ideološku nezavisnost od Moskve – predstavlja novu i suptilniju pretnju industrijskim demokratijama. U nezavisnom komunizmu Jugoslavije mi smo na početku videli način, da se oslabi sovjetska kontrola u Istočnoj Evropi, a pri tome nismo mogli da shvatimo da podstoji i jedna druga dimenzija, naime ona u Zapadnoj Evropi…
Tako smo mi u isto vreme i prećutni saveznici i aktivni protivnici Jugoslavije: saveznici zato što imamo zajednički cilj da smanjimo sovjetsku dominaciju u Istočnoj Evropi…
Postala je prosta istina – ali istina koja vodi računa o stalnim geostrategijskim stvaronstima – da se kaže, kako je Jugoslavija, bez sovjetskog uticaja, od kritične važnosti za sadašnju ravnotežu snaga u Evropi. Bez obzira no to da li se radi o izolaciji juznih saveznika NATO-a – Grčke i Turske – zbog čega vlada strah da će ih sovjetska sila odvojiti od njihovih severnih saveznika, ili vlada zabrinutost što se tiče ravnoteže sredozemnih pomorskih snaga, opet u strahu da će sovjetske baze na Jadranu biti u stanju da dadnu podršku sovjetskoj floti, ili bilo da se udara akcenat na psihološku pretnju Zapadnoj Evropi koja može da dovede da i u njoj počnu da “padaju domine” – jasno je, da bi poloćaj NATO-a bio teško pogođen ukoliko bi Jugoslavija postala deo istočnoevropse sovjetske imperije…
Da li to znači da bi svaki sovjetski pokušaj da nasilnim putem iz osnova promeni status Jugoslavije primorao Ameriku, da takođe odgovori vojnom snagom? To je važno pitanje. U svome spornom i neprijatnom predavanju u Londonu prošle godine o američkoj politici prema Istočnoj Evropi, Helmut Sonenfeldt je bio stvorio konfuziju u predsedničkoj kampanji, kada je sadašnji status Jugoslavije opisao, kao status zemlje “koja se graniči sa našim vitalnim interesima” ( “…bordering on our vital interest…” ( Vidi: Laurence Silberman, Yugoslavia’s ‘old’ communism: Europe’s fiddler the roof, Foreign Policy, New York, Spring 1977, str. 3-6).
I ja bih nesto apropo ove teme o komunistima!!! Slusala sam od starijih ljudi kako su komunisti ubijali svoje ratne „drugarice“ partizanke, po okoncanju rata a ponekad i za vrijeme rata!!! Komunisticke „heroine“su umjesto da radjaju djecu i podizu ih i vaspitavaju, zijevale po gudurama sa svoim saborcima i bogami ponekad redile i neke druge stvari osim vodjenja borbi i izigravanja bolnicarki! To je bivalo jako inspirativno za borce da budu jos hrabriji i poletniji! Nakon rata,kazu stari da postoje mnoge jame po Crnoj Gori i sire u koje su predhodno ubijene a potom bacenete „heroine“, kako im nebi remetile zivotne planove!!! Svasta su radili ti silni „partizani“ trag im se utro! Ovo nije laz,jos postoje zivi svjedoci tih i takvih zbivanja!!!
Samo se pitam kad ce Srbi iskopati tog matorog masonskog vjesca i prvim vozom ga otpremiti.u hrvatsku da vise ne zagađuje beograd.
Prvi dan posto ode Djukanovic taj spomenik ce zavrsiti na otpadu,to je vise nego sigurno,jedino omrazeniji u Crnoj Gori je Milo Djuknovic i Sekula Drljevic!
Evo još jednog komentara tandara- mandara- broć!
Pa što ga postavljaš?
Josip (A)Broz, zvani Tito, je jedan od najvećih koljača 20-stog vijeka. Ona priča o njegovom porijeklu nema nikakve veze. Rođen je u Beču, otac mu je bogati Jevrej Abroz a majka služavka u toj kući Marija. Odrastao je u bogatstvu sa dobrim obrazovanjem, a kada je poodrastao, kao vrlo sposobnog mladića, uzeo ga je u vojnu školu u Pečuju očev prijatelj i upravnik škole i upisao na mjesto preminulog pitomca Josipa Broza iz Zagorja. Tako je dobio novi identitet i školovanje u elitnoj vojnoj školi tog vremena. U toj školi su u isto vrijeme učili Miroslav Krleža i Adolf Hitler i postali nerazdvojni drugovi sa Josipom (A)Brozom.
Po završetku škole služili su u carskoj vojsci, učestvovali su u napadu na Srbiju 1914.godine sva trojica zajedno. Zadokumentovano je njihovo takmičenje da topovima obore jednu kuću u današnjoj Balkanskoj ulici i da su Adolf i Miroslav promašili a Josip pogodio i srušio. Njih troica su se rastali u Srbiji zato što su uhapsili Josipa B.zbog silovanja po Mačvi i po kazni ga poslali na ruski front. Tamo je dezertirao i otišao u Rusiju đe se priklonio boljševičkoj struji i nastavio život i komunističku karijeru, ženio se i gurao dalje.
Pseudonim Tito je dobio pošto je uklonio Blagoja Parovića u španskom građanskom ratu.
TITO je skraćenica za Tajnu internacionalnu terorističku organizaciju koju je osnovao Mustafa Golubić 1915.godine u srpskoj vojsci sa namjerom da u krajnjoj liniji ubiju cara Franja Josifa zbog napada na Srbiju. Kralj Petar, stari, im je to zabranio jer je car bio star i očekivalo se da će brzo umrijeti. Organizacija je djelovala tokom rata pod voćstvom Mustafe Golubića sve dok nijesu ubili Apisa koji je bio veliki prijatelj njegov. Mustafa je bio jako sposoban, iz Rusije je dovodio Kozake da se bore za Srbiju itd. Kada su osudili i pogubili Apisa Mustafa odlazi u Rusiju i priključuje se Komiterni a TITO preuzima Blagoje Parović i njom rukovodi do španskog građanskog rata kada je tamo ubijen po nalogu Josipa sada već uvelimo Broza. Naime, J. Broz je imao ambicije da postane glavni komunista Balkana jer je već uveliko bio ušao u te vode i visoko se kotirao u Komiterni a došao je u Srbiju samoinicijativno i lažno se prestavio da ga Komiterna šalje. Tada je počeo i obračun sa domicilnim kadrovima a Blagoje Parović mu je bio najveći problem jer je, kao komunista, upravljao moćnom TITO. J. Brozu nijesu dali mogućnost da preko veze u Parizu ode i učestvuje u španskom građanskom ratu, odnosno da nađe Blagoja Parovića i likvidira ga, pa je pronašao jednog srbina iz Hercegovine koji je otišao tamo, ubio Blagoja P., slikao ga mrtvog i donio tu sliku J. Brozu. Tada on postaje šef TITO, uzima taj pseudonim i do smrti rukovodi tom opasnom terorističkom organizacijom koja je ubila more ljudi i izazvala nesagledive loše posledice naročito na Balkanu.
Mustafu Golubića je smakao u Beogradu na način što je organizovao mlade skojevce da ga prate pošto je Mustafa bio poslat iz Komiterne u Beograd da pokrene komuniste u borbu protiv fašista koji su već bili okupirali Jugoslaviju. Mustafa je bio veliki gospodin, sposoban, odan Komiterni a veliki patriota i rodoljub srpskog naroda i kao takav je smetao monstrumu Brozu. Skojevci su sagledali život, kretanje i smještaj Mustafe Golubića i to kazali šefu Brozu a on je sve to prenio Gestapou u Beogradu i još nalagao na Mustafu ko zna šta sve. Gestapovci su uhapsili Mustafu, mučili su ga i prebijali prilikom isleđivanja i ubili na današnjem Studenskom trgu u Beogradu. Na strijeljanju nije mogao da stoji pa su ga na stolici ubili. Prilikom oslobađanja Beograda ruska vojska je izvadila Mustafine kosti i odnijela za Moskvu đe i danas počivaju a on je proglašen herojem SSSR-a.
Ako se pažljivije osvrnemo na zbivanja poslije Brozove biološke smeti do današnjih dana može se nedvosmisleno zaključiti da zla organizscijs TITO svo ovo vrijeme djeluje. Ko je šef Bog pouzdano za sada zna. Siptomatično je ovo što se priča da će biti podignut spomenik tom monstrumu baš u Podgorici.
Da to nije šta drugo u pitanju?
Trebamo se ozbiljno pozabaviti tim pitanjem, pozadinom svega toga, da nas danas – sjutra zbog tog nebi snašla kaka nevolja. Jednoga dana, ako se taj kip posadi, Svijet nas može proglasiti za loše i sramne da nas izoluje za sva vremena i zabrani pristup đe se sastaju prestavnici normalnih naroda.
Štoće nam taj imidž.
ZEMLJA MU KOSTI I…., K… JEDNO! NADAM SE DA GORINU PAK..
Genetika – znam da bi volio da sam napisao Betoven ili Mitar Mirić ,ali ne ide . To je samo tvoje vidjenje.
Crnogorski Betoven
Genetika – znam da bi volio da sam napisao Betoven ili Mitar Mirić ,ali ne ide . To je samo tvoje vidjenje.
Odgovr
Mozda ,a reci je li te naprvio Bersaljer ili ko drugi,jer iz tvoga pisanja se to da naslutiti
A genetika je domaća riječ???<To je domaći pseudonim kao stara srpska riječ.
Za vrijeme okupacije 1916-18 Cetinje je brojalo 4500 stnovnika ,ostalo je zapisano da je preko 2000 bilo spijuna,tako pisu istoriski dokumenti okupatora Austrije.Iza rata se donekle stanje promijenilo ,da bi nazalost dolasko Italije i Musolinijeve soladateske preslo svaku mjeru.Pominje se suma od 600 vanbarcene djece u to vrijeme.Iza rata to „junacko“ Cetinje je imalo 49 nosilaca ordena Narodnih heroja.Nesto negdje ne stima u tom ciklusu,od tolikih spijuna i muladi do heroja i oslobodilaca!
Da li su neki likovi ovdje sa stranim pseudonimima od tih osoaba porijeklom nebih sudio,mada izgledi da jesu.Zamislite Crnogrce sa imenom Dioklecijan ili Betoven… i, i.. iiiiiiiii ?
Ipak sam radostan da oni poricu da nijesu sto i njihovi preci,s parvom koliko vidimo i prosudjujemo!Genetika je cudo ,nema sporenja vidi se to dobro bas kod nas i nasih komentatora!
Po ovom svešteniku znači kada četnici ubijaju to nije bratoubilaštvo ni bogoubilaštvo. To je ubilaštvo u ime boga.
„Bratoubilaštvo se uvijek rađa iz bogoubilaštva.“
Žašto onda slavite Podgoričku skupštinu i ubistvo vise hiljada Crnogoraca u Božićnjem ustanku?
A ne nego ćemo tebi što ne smiješ Cetinjem prošetati ka ostali Mitropoliti , živio drug Tito !
Tito je davno umro,. Šta ti bi odjednom, budalo! Ko te nahuška?
Džaba pričate preosvećeni Mitropolite.Ovaj nesrećni narod naučijo je da sluša i služi svaku vlast do sada.Spasa nam nema.
Ali zato treba veličati ženoubice. Jednog ste nagradili svetačkim oreolom.
Kad se već priča o žrtvama u Podgorici tokom II sv.rata treba se prisjetiti kako su četnici u našem gradu mučili i ubijali žene za koje su znali da su im muževi u partizanima. To nije bratoubilaštvo, to je ženomorstvo a to je sveti čin. Uzaludni su pozovi premijera da se Mitropolit vrati svojoj sabornoj misiji. On i dalje, kako to kažu amerikanci, 24/7 podmeće, zavađa i još nešto što nije dozvoljeno izgovoriti ni poslovnikom parlamenta.
Mitroplit je jasno rekao šta je dobro, a šta loše, a ti dežurni mlatadžijo po zadatku braniš mrtvi režim. Obični ljudi nikad nisu dobro informisani, podliježu propagandi i dijele se, mrze i ubijaju međusobno. Naravno da su vođe najodgovornije za sprovođenje raznih ideologija i zamisli. Zato treba poštovati sve nevine žrtve i osuditi sve zločince. Svakome prema svojim djelima. Jasno je više svakoj budali da su zločini i zločinci bili na svim stranama. Mi se moramo osvješćivati, ako mislimo da opstanemo, kao humana bića. Naši uzori moraju biti najbolji karakteri, a ne da se kliče lopovima, kriminalcima, zavađačima. Najveći civilizacijski napredak smo ostvarili prihvatanjem Hrišćanstva, koje je donijelo preporod u odnosima ljudi. Naravno da su ga nedobronamjerni zloupotrebljavali. Komunizam je privukao destine miliona ljudi, jer su njegove najbolje postavke bile zasnovane na Hrišćanstvu.
To u CG svi znaju, ali treba ponoviti za one iz Srbije i inostranstva koji ne znaju. Znate ko je Miša Janketić, možda znate da je odrastao kao siroče ali rijetki znaju da je njegovu majku ubio pop Šiljak, poznatiji kao Maca. Bio je patološki ubica koje je naročito volio da ubija žene i to velikim čekićem po kome je dobio i nadimak. Naravno da su ga partizani strijeljali čim su ga našli a vaš Mitropolit ga je proglasio svecem jer je, tobože, ubijen zbog svoje vjere a ne zbog desetina ubistava koje je počinio. Ima li kraja vašim neljudskostima? I vi takvi nekome da držite lekcije o vjeri, hrišćanstvu, ustaškim i komunističkim zločinima i sl. Imate priliku, pokrenite inicijativu da se Maca dekanonizuje pa ćemo vam početi vjerovati da ste se vratili ljudskim vrijednostima.
Opet mlatiš i ssamo mlatiš i pokušavaš da održiš podjele . Ali vremena se mijenjaju. Brže se ljudi otrežnjuju i sve teže će im biti prodati m.da za bubrege, a pogoto kad dolaze od takvih , kao što si ti.
Sveti Oce i Vladiko, a kome Vi to pricate? Malo je u Crnoj Gori onih cistokrvnih Srba i patriota!!! Ova kopilad komunisticka su
se namnozila i naslijedila svoje oceve u svemu pa i u mrznji prema svemu sto je ljudsko i Srbsko!!! Jos za vrijeme proteklih ratova Pravi Srbi su ubijani od strane svakakvih bandita i olosa a posebno od komunista( trag im se utro) i mali ih je broj ostao da svjedoci Srbsku vjeru pravoslavnu!!! Ovi novopeceni komunisti su djeca iz mjesovitih brakova i kao takvi u sebi Nemaju Boga ni ljubavi za brata svoga!! Kao primjer su i ove ljige „komnen“i „blentoven“ a koliko jos takvih ima samo VELIKI BOG ZNA???
SPASI BOZE SRBSKI NAROD!!!
Bože sakloni i daj joj pameti. Daj Bože, daj.
Kad već pomenu ženoubice, njih 22 su bile družbenice Đilasu end komp. Što ono bi sa njima, strijeljane kao trockisti?
Pa nije se vlast promijenila od tada.Samo dolaze nove junoše skojevci,da slušaju i klimaju glavom,kao što je Vuković tupavi.
Uzvisene i plemenite ideje u djavoljim rukama dobra ne donose.
Pozitivna energija i dobre namjere nemoraju uvijek imati dobre rezultate.
Zavisi ko ih sprovodi.
Mnogo zavisi u cije ruke vodjstvo dospijeva.
Istorija je uciteljica zivota.
MM/Mudri Mitropolit.
Neka mitropolit ovo kaže Bečiću i njegovim titoistima koji su podržali podizanje ovoga spomenika, pa onda u rikverc.
https://www.in4s.net/demokrate-i-sdp-za-podizanje-spomenika-brozu-u-podgorici/?lang=lat
Magare Matoro…