Oдбрана безумља – студија случаја

Пише: Јован Пјешчић

Лупмујући по Флориди и домаћим дискотекама, док народ Црне Горе шета у литијама ради заштите светиња, безумни Ђукановић свједочи да губи конце стварности. То је поготововидљиво у радутужилаштва, врха полиције и судова, међу којима појединци тумаче и примјењују кривично и прекршајно право не водећи рачуна ни о праву, ни о људима које газе, ни о последицама, па чак ни о разуму.

Привођење уредника медија због „изазивања панике“, изузетно тужилачко задржавање 72 часа као правило а не као изузетак, стално позивање омладине на давање информација, прикупљање обавјештења, испитивање, итд.

Цар је го, ал’ удри по народу.  Јер ако народ нема страха, оде цар тамо гдје му је мјесто.

Дана 22.01.2020. године након привођења у полицију и одузимања мобилног телефона г-дину Милији Горановићу, Управа полиције – ЦБ Никшић подноси Суду за прекршаје у Подгорици – одјељењу у Никшићу следећи захтјев:

Након тога, одјељење Суда за прекршаје у Никшићу наредног данаизриче г-дину Никчевићу казну од 500 евра.

Наводно увријеђени директор Полиције, у изјави датој Побједи, истиче да није био упознат са тим дођађајем, те да стога није могао ни дати налог да се било ко процесуира.

Одредба члана 7. став. 2. Закона о јавном реду и миру, „на основу које је“ г-дин Никчевић кажњен, гласи:

Ко на јавном мјесту грубо вријеђа другог или се на други начин понаша нарочито дрско, бестидно или уврједљиво, казниће се за прекршај новчаном казном од 250 еура до 1.000 еура или казном затвора до 60 дана.

Обратите пажњу којем силовању права и разума прибјегавајумалициозни службеници МУП-а и судија Суда за прекршаје:

1) „…путем друштвене мреже Facebook – преко које је последица и наступила на јавном мјесту…“

Не мора, дакле, „грубо вријеђање“ или „на други начин нарочито уврједљиво понашање“ да се деси на јавном мјесту, битно је гдје последица наступа. Ко шиша то што се у члану не помиње никаква последица, има се тумачити на штету народа, а у интересу цара. Тако да ако комшији, не дај Боже, кажете Ваше мишљење о Ђукановићу или неком од његових послушника, па он то пренесе у кафани као „мјесту наступања последице“, ето вама или 500 евра из џепа или робија.

Из полицијског захтјева произилази да је мјесто наступања последице у Милијином случају – Бог те пита гдје, а и ко да је то важно – на неком јавном мјесту је последица ваљда наступила. Макар у просторијама клуба ДПС-а у Рожајама, ваљда је то јавно мјесто.

А та последица која је наступила је – увријеђеност другог. И то увријеђеност нејаког директора Управе полиције који ни не зна да је увријеђен, а камоли грубо. Бар да су га питали да ли је увријеђен, па да буду сигурни. Различити су стандарди увријеђености од особе до особе, постоје људи којима је једина увреда која им се може нанијете, да нису на власти. Све остало им није проблем да поднесу.

2) „…понашао увредљиво према директору Управе полиције“

Није битно што закон предвиђа услов да понашање буде нарочито дрско, бестидно или уврједљиво, подносилац захтјева је то квалификовао само као уврједљиво, а шта је ријеч горе доље, испеглаће то судија. Исто важи и за квалификацију коментара на фејсбуку као „понашање на други начин“. Некад се „грубо вријеђање“ првенствено вршило ријечима, а „понашање на други начин“ је било резервисано за невербалне акте, сада заштитници безумногцара вјероватно шетњу или слободно мишљење посматрају као основну радњу „грубог вријеђања“.

3) „…на начин што је на свом профилу под именом „Горановић Милија“ поставио коментар …“

Поставио човјек на свом (затвореном) facebook профилу шта мисли и осјећа и он и још пар стотина хиљада људи у Црној Гори. Без икаквог позива на насиље, пријетњи или угрожавања нечије сигурности.

Summa summarum, безумни цар је го, исто важи и за његове биране послушнике, терор над народом и поготово омладином ту чињеницу не може промјенити. 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: